Opšti prikaz
Dresirati znači naučiti životinju da izvršava različite izdate zapovesti. Da bi to uspeo dreser mora da poznaje fizičke i psihičke genetske predispozicije pasmine koju obučava ali i same konkretne životinje. Što se dreser manje pridržava priznatih metoda i tehnika dresure mogućnost za neuspeh u dresuri se uvećava.
Dresura je uspešno završena kad pas na precizne komande izvršava precizne radnje koje su planirane za tu komandu i to uvek bez greške. Objasnimo to na primeru. Da bismo naučili psa da na komandu sedne potrebno mu je pokazati šta se od njega zahteva. To se radi na sledeći način: dreser izgovara komandu SEDI (malo povišenim tonom) pa neposredno posle toga (podvučeno je jer obavezno ide prvo uzvik naredbe pa tek onda rukom pritiskamo psa, TO JE BITNO JAKO) jednom rukom pritiska slabine psa terajući ga da savije zadnje noge i da sedne. To se više puta ponavlja sve dok pas sam ne izvrši tu radnju sedenja na komandu SEDI, i to uvek bez dvoumljenja ili greške.
Naredba u obliku zvučnog signala (u ovom našem slučaju to je uzvik SEDI) još jednom napominjem uvek treba da neposredno prethodi signalu (signal u našem slučaju je pritiskanje slabine psa terajući ga da sedne).
Da bismo proverili je li uslovni refleks izgrađen i da li je uspostavljena potrebna veza između komande i izvršenja radnje isprobaćemo samo dejstvo naredbe izgovarajući komandu SEDI. Ako je uslovni refleks izgrađen pas će izvršiti komandu bez da dreser pritiska rukom psa da sedne. Ako na komandu pas bez pritiskom ruke ne odgovori izvršenjem zahtevane radnje to znači da se uslovni refleks još nije obrazovao, te je i dreser dužan da i dalje koristi i neposredan i posredan nadražaj (neposredan nadražaj je uzvik to jest naredba SEDI a posredan nadražaj je rukom pritiskanje psa da sedne).