Nega
Četkanje i kupanje
Labradori imaju ono što se zove dvostruki sloj dlake. To znači da imaju meku poddlaku,a povrsinski sloj dlake je znatno oštriji. Ove dve vrste dlake pomažu psu da održi toplotu i da bude suv dok pliva u hladnim vodama prilikom lova ili rekreacije. Generalno, labradori će "baciti" svoju dlaku dva puta godišnje i to se zove linjanje.
Labradori treba da se četkaju otprilike jednom nedeljno, da bi dlaka bila zdrava i čista. Ovo će takođe pomoći da otpadanje dlake bude pod kontrolom. "Grabulje" tip četke, koju možete kupiti u bilo kojoj prodavnici kućnih ljubimaca, će sasvim lepo obaviti posao.
Labradorima, kao i svim psima, moraju nokti biti redovno sečeni(ukoliko pas boravi u stanu). Možete nabaviti grickalicu za nokte u bilo kojoj prodavnicu kućnih ljubimaca, a vaš veterinar može da vam pokaže najbolji način da nokti budu isečeni kako treba. Labradori ne moraju da budu često kupani. Dlaka labradora ne zahteva stalnu pažnju. Pravo kupanje, koje uključuje šamponiranje dlake, potrebno je samo ako pas ima neprijatan miris. Generalno, ako je pas samo prašnjav ili blatnjav, možete ga samo isprati običnom vodom ili sačekajte dok ne bude suv i četkom mu vratiti sjaj i čistoću. Često šamponiranje nije dobra ideja, jer šampon nastoji da skine prirodna ulja sa dlake psa. Pravilno masna dlaka odbija prljavštinu i čini dlaku vodootpornom.
Čišćenje ušiju
Zbog svojih ušiju koje dobro priležu uz glavu i zbog svoje ljubavi prema plivanju, labradori mogu biti skloni infekciji uha. Ne mora da znači da će svaki labrador i dobiti infekciju, ali ukoliko je dobije može preći i u hronično stanje,osim ako preuzmemo preventivne korake. Dobra stvar je da se redovno proveravaju uši i kada ih proveravamo tražimo dve stvari. Prvo izgled uha: treba da bude svetlo roze ili boje mesa (žuti labradori će imati ružičastiju kožu) i i da bude čisto. Drugo, opšti miris: ne treba nikakav miris da se oseća iz uha ili kanala. Ukoliko uho je prljavo, koristite maramice ili pamučne loptice i obrišite. Zbog oblika ušnog kanala psa, ne mozete ga povrediti dok čistite uho iznutra tamo, ali koristite samo prste, nikada štapiće, ili nešto slično. Ako vaš pas luči dosta voskastog materijala, možda bi trebalo zatražiti pomoć veterinara.Ne bi trebalo veoma često čistiti uši, možda jednom mesečno ili manje, osim ukoliko je pas dosao sa plivanja. Ukoliko se iz uha širi neprijatan miris, treba psa odvesti do veterinara da bude podvrgnut tretmanu. Postoje razne vrste infekcije uha,stoga bi trebalo redovno čistiti uši vašeg psa da bi se sprečila eventualna infekcija.
Nega zuba
Zubi su izuzetno važan organ za psa. Osim što imaju uobičajen značaj i ulogu u sistemu organa za varenje, oni za psa imaju i dodatni značaj. Ovako velika važnost zuba za psa proističe iz činjenice da je pas domaća životinja i ima svoju radnu ulogu u domaćinstvu bilo kao čuvar imanja, kao ovčarski radni pas ili službeni pas. U obavljanju svih ovih funkcija zubalo ima je neophodno i to po mogućnosti - kompletno.
Koliki je značaj zuba za psa vidi se i po tome što je u standardu za svaku rasu poseban naglasak dat na kvalitet zuba, njihov izgled i kompletnost.
Psi imaju mlečne i stalne zube. Štenad dolazi na svet bez zuba, da bi im prvi mlečni zubi počeli izbijati oko treće nedelje života, a kompletno mlečno zubalo (od 28 zuba) se formira oko osme nedelje starosti. Stalnih zuba u vilici ima 42. Sastav ovih stalnih zuba u jednoj vilici je sledeći: 6 sekutića, 2 očnjaka, 8 premolara i 10 molara ukupno (4 u gornjoj i 6 u donjoj vilici).
Prilikom formiranja i nicanja zuba mogu se javiti razne promene i nedostaci kod zuba. Najčešća nepoželjna pojava jeste neizbijanje zuba tj. zubalo sa manjim brojem zuba. Najčešće nedostaje neki premolar, ali takođe mogu nedostajati i drugi zubi u vilici. Kod mnogih rasa, pas po standardu može biti diskvalifikovan zbog nedostatka nekih zuba.
Jedan od uzroka neizbijanja stalnih zuba može biti i neispadanje mlečnih zuba, tako da ove mlečne zube treba izvaditi do sedmog meseca života psa. Osim ove nepoželjne pojave, dešava se i da kod izrastanja zuba oni nepravilno naležu jedni na druge, tako da se dobija nepravilan zagriz. Najčešći poželjan zagriz je makazast, dok je klještast zagriz dozvoljen kod nekih rasa. U slučaju kad je donja vilica duža od gornje govorimo o predgrizu koji je dozvoljen npr. kod engleskog ili francuskog buldoga, mopsa, pekinezera i sl. U slučaju kad je gornja vilica duža od donje, radi se o podgrizu. Ovo je nepoželjna pojava i veliki nedostatak koji povlači za sobom zabranu uzgoja ovakvih primeraka.
Jedan od problema sa zubalom često prisutnih kod pasa jeste povreda zuba kao lomljenje i pucanje do kojih najčešće dolazi zbog griženja tvrdih predmeta kao što su kosti ili kamenje, metalne ograde i druge prepreke. Najčešće se lome očnjaci ili kutnjaci.
Kad su ovakve povrede u pitanju, psa treba odvesti veterinaru koji može na specijalan način ovakav zub da nadogradi i stavi krunicu koja će zameniti pravi zub.
Osim ovih mehaničkih povreda zuba, oni su podložni različitim oboljenjima. Najčešće su to oboljenja do kojih nastaje usled pojave zubnog kamenca. Taloženjem zubnog kamenca zubi i desni postaju pogodno tle za razvoj bakterija. Desni otiču i krvare i neretko, zbog napredovanja kamenca - ispadaju. Ova bolest se naziva paradentoza, a moguće oboljenje je i gingivitis tj. upala desni.
Bolesni zubi uzrokuju i granulom koji izaziva bol u korenu zuba i otok koji se leči antibioticima, a zub se najčešće mora izvaditi.
Imajući u vidu sve navedeno, možemo zaključiti da je kontrola zuba i briga o njima od velike važnosti za psa i njegovo zdravlje.
Većina problema u vezi sa zdravljem zuba dolazi od neadekvatne ishrane i nedovoljne ili nepravilne higijene zuba i usta. Zato se preporučuje vlasnicima pasa, da svog psa od malena naviknu na redovno pranje zuba i da onda ovu obavezu ponavljaju bar tri puta nedeljno. U prodavnicama za kućne Ijubimce se mogu kupiti četkice i paste za zube namenjene vašim Ijubimcima.
S obzirom da veliki broj vlasnika pasa hrani svoje pse isključivo kašastom hranom, trebalo bi ih opomenuti da daju svom psu, bar povremeno, igračke od goveđe kože, tvrdi keks ili sirovu kožu kako bi on na taj način mogao čistiti taloge sa svojih zuba i tako sprečiti stvaranje kamenca. Ukoliko se kamenac ipak nahvata na zube, njega može odstraniti samo veterinar.
I na kraju treba istaći da su zubi psa podložni trošenju tokom starenja psa, te su tako sekutići do pete godine već istrošeni, a sa sedam godina i očnjaci. Zubi menjaju boju i postaju žuti. S obzirom na promene koje se dešavaju na zubima, moguće je prilično tačno, odrediti i starost psa.
Suva koža
Kao najveći organ tela, koža ima itekako bitnu funkciju u održanju zdravlja životinje. Da bi koža funkcionisala kako treba, neophodno je brinuti o njoj. Većina problema koji se javljaju na koži potiču, ustvari, iznutra. Nešto u organizmu ne štima, i koža na to reaguje različitim oštećenjima.
Kada vidite da se pas češe, nemojte odmah da pomislite da se radi o šugi. Ima mnogo stvari koje će oštetiti kožu psa pre od nje. Problem je u tome što su simptomi uglavnom slični, a lečenje zavisno od uzročnika - različito. Zato, da ne bismo došli u tu situaciju, možemo u nekoliko koraka pokušati da predupredimo neka od mnogih oštećenja kože:
- Kupajte psa što je manje moguće, vodeći ipak računa da zadrži čistu dlaku i kožu;
- Četkajte psa svakodnevno. Osim izbacivanja mrtve dlake i peruti, poboljšavate cirkulaciju perifernih krvnih sudova u koži i uspostavljate bliskiji odnos sa svojim ljubimcem;
- Kad je kupanje neophodno, koristite šampone za pse koji ne suše kožu. S obzirom na to da je pH njihove kože drugačiji od čovečijeg, nemojte koristiti šampone za ljude;
- Koristite specijalne šampone za pseću dlaku, zavisno od njenog kvaliteta;
- Ne zaboravite da kvalitet kože i dlake zavisi od ishrane. Pazite čime hranite psa i planirajte dodavanje omega 3 i 6 masnih kiselina i drugih preparata, ako smatrate da je hrana njima slabo snabdevena.
Ono što nama može da izgleda kao suva koža, može da bude posledica alergije, upalnog procesa, parazita, a veoma retko stalno češanje ili grickanje pojedinih delova tela nastaje zbog nervoze. Osim ovoga, suva koža i loš kvalitet dlake mogu da navedu i na probleme u bubrezima, jetri, nadbubrežnoj ili tireoidnoj žlezdi. Zato, ako primetite neke od ovih simptoma kod vašeg psa da traju duže od nedelju dana – pravac kod veterinara:
- Iritacija kože, uključujući crvenilo, otekline i osip;
- Lako čupanje dlake;
- Konstantno lizanje šapa, sa ili bez crvenih očiju ili crvenih i osetljivih ušiju.